НОВА ШКОЛА
Свему у нашем животу једном дође крај, основној школи, средњој, неретко и факултету.
Године 2022. сам завршио основну школу у мом родном месту, Новој Пазови, а после тога сам
уписао Техничку школу у Старој Пазови. Током целокупног школовања у Новој Пазови сам заједно
са другарима проживео незаборавне тренутке, пуне емоција, среће, разочарања, беса, али и бола.
Са њима сам делио најлепше тренутке живота, што се може и претпоставити, јер смо били увек
заједно, све смо делили. Прелазак у другу, односно средњу школу, ми је донео привремени
губитак мог друштвеног живота, бар што се тиче дружења и проведеног времена са мојим
другарима. Али и сам долазак у школу, о којој баш мало знам и не познајем моје вршњаке,
представља мали проблем, јер нисмо сви исти, нисмо исте воље, расположења, уверења, не
делимо сви исте вредности те самим тим доста мојих вршњака почиње да се ограђује бојећи се
како ће бити прихваћени. Уочи поласка у нову школу разговарао сам са родитељима. Наравно да
сам стао иза својих речи и обећања које сам дао родитељима, да ћу се уозбиљити, боље учити,
показати позитиван став и клонити се лошег друштва које би деградирало мој статус и мир. Зар
има веће среће од насмејаног родитеља који изводи своје дете на прави пут? Наравно да нема, те
самим тим се држим пута успеха и пута морала да не бих због друштва и мојих лоших процена
упропастио живот наше породице, што није редак случај у мом месту. Првог дана у школи сам био
узбуђен, јер ћу упознати нове другаре, професоре, као и саму школу у којој ћу провести четири
године свог живота, које мислим да најбоље искористим. Пре самог доласка у школу сам причао
са родитељима који су ме упутили како поступити у одређеним ситуацијама. Само поверење
наставника у ученика је битно успоставити, то су ми сви рекли и тога се држим. Тренутно сам три
недеље у школи и површно сам упознао школу, другаре, одељењског старешину, као и
наставнике, те самим тим немам јасан став о школи и свему осталом. О томе ћу више другом
приликом. А што се тиче основне школе, дефинитивно мислим да су то мојих најбољих осам
година живота, бар за сада, јер никад нисам имао боље другаре, више дружења, заједничких
проблема као и заједничких радости од саме основне школе. Надам се да ћу се у средњој школи
држати пута успеха и самим тим достићи свој животни циљ и живети срећним животом са својом
породицом.
И шта на крају рећи сем живот пише романе, пуне емоција, разочарања и узбуђења. Растао сам
се са многим људима које сам јако волео, али и са онима које сам на неки начин одбацивао из
свога живота, али после свих ових година осећа се празина. И, сада када смо стали на почетну
линију средње школе, ако ништа, бар ми је драго да су сви моји пријатељи и другари уписали
школе које су хтели и држе се свог животног циља. Знам да ће бити доста слободног времена у
нашим животима да се виђамо, дружимо, прослављамо и понављамо незаборавне тренутке које
смо заједно проживели, које смо запамтили и које ћемо памтити по причама и сликама. Нова
лица су сад пред нама, надам се да ће и она бити део неких драгих успомена којих ћу се радо
сећати.