Да ли си…?
Да ли си некада желела да запалиш последњу цигарету док време пролази, а дим одлази
као последња суза која лије као туга, која је пролазила сваког јутра док сунчеви зраци
испуњавају последњи дах који тихо корача према тами? Још те тражим  у последњем
осмеху који ми показује пут који је све даљи. Да ли си некада удахнула мирис мале стазе
која је мирисала на последње речи које су падале као кише док су се људи склањали у
светле делове мале улице, а моје те сузе тражиле у последњој киши која ми те узела? Док
ме људи газе, ја још желим да те нађем, да ми свици осветљавају пут до следећег осмеха.
Ивана  Црнковић IIII4