Конкурс ОПЕНС 2024/2025.
Урош Тодоровић IV-4
Пословица ,,Бежао од вашке, па пао медведу у шаке”
,,Опростите јој, не због оног што је знала, већ због оног што није”.
4:00 ујутру је, на очи јој не иде сан, устаје из свог старог кревета и одлази у тоалет. Нечујно
отвара врата своје собе и чује глас: ,,Ах, ни ти не спаваш, мора да је због онога данас. Да ли
сам у праву?” Анасија одговара: ,,Не, добро сам стварно, само не могу заспати (лажем не
зато што сам лоша, већ зато што нећу да се мајка брине)”. Мајка одговара: ,,У реду, али ако
будеш лоше, можеш да се исповедиш у цркви оцу Василију, у реду?” ,,У реду мама, лаку
ноћ”.
7:00 сати ујутру је, дигитални аларм покушава да пробуди Анасију. Чак и птице певају на
прозору са цвећем, али ова се девојчица успавала и ако се не пробуди ускоро, неће стићи у
цркву.
7:27 сати ујутру је а Анасија ни око није отворила. Коначно се буди, али тек у 8:00 ујутру.
Њено јутро не започиње као јутро просечне девојке њених година- друштвеним мрезама и
порукама. Њено јутро је молитва пред иконом Богородице, моли се. Док се моли, у око јој
упада сребрни оквир са сликом. Ова слика је боли. На њој су она, њена мајка, њен ујак и
он- човек због ког не спава и због кога је развила страх од секти-Богдан, њен брат од ујака.
Богдан и Анасија су расли заједно све до њихове 15. године. Од тад, Анасија расте, а Богдан
спава вечним сном. Гута кнедлу, облачи се и иде у своју школу у жељи да скрене мисли са
Богдановог случаја. Дружи се са својим вршњакињама. Тако су прошли месеци па и година
већ. Прошла је цела година од кад је Анасијин брат отишао и она коначно наставља даље,
али са истим страхом од секти и свега увијеног у мрак а не схвата да баш тамо одлази.
12.7.2021. Био је то дан као и сваки: јутарње молитве па дружење у школи, мада, данас је
било другачије, Био је то велики одмор после другог часа у 3:20. Анасија је била иза школе
са своје две другарице Доротеом и Леом. Као и сваки дан, на њиховој клупи иза средње
школе, одвојене од осталих, две другарице су се похвалиле Анасији како су преко
апликације за упознавање обе нашле момке. Причале су о њима цео одмор, како су добри
роматични лепи и знате како то све иде. Анасија је на путу кући размишљала како би и она
волела оно што су њене другарице имале, желела је љубав. Следећег дана, на одмору са
другарицама прави профил на апликацији за упознавање и креће њена потрага за оним
правим. Посрећило јој се, или је бар мислила тако, и кренула је са дописивањем са једним
дечком: Ненад 18 година, две године старији, али није јој сметало. Плава коса, висок и по
њеном укусу привлачан. Није им требало дуго да се упознају уживо и крену са својом везом.
Било је тако лепо та прва три месеца са њим, да је полако престајала да се боји да ће
завршити као њен брат, мртав због секте. Та три месеца Анасија није осећала ништа сем
љубави и сигурности, али кула од карата је кренула да се руши после пар недеља када је
Ненад кренуо да је учи о све чуднијим стварима као што су ђаволи, Луцифер и остале мрачне
ствари. Убедио је Анасију да мрак није тако мрачан као што је мислила и да се беспотребно
бојала све време. Убедио ју је како јој мрак може дати слободу коју њен Бог не може.
Прошло је доста времена и Ненад је успео да је увуче у његов култ ,,Црна ружа”. Осећала се
слободнија него икада. Њена веза са Ненадом је била на врхунцу, а како кад нешто доће до
врхунца, ускоро пада на дно, тако и та љубав. Анасијин живот се мењао из дана у дан.
Ритуали, којима је присуствала због Ненада, су посталу све гори и крвавији. Чак су је
натерали да оде од свих другарица и да се посвађа са мајком.
Променила се скроз-бежала је од вашке, па пала медведу у шаке!
Било је већ касно када се из љубавног сна пробудила и схватила шта се догађа с’ њом.
Ненад ју је врбовао и изманипулисао да сама уништи себе, однос с мајком и пријатељима,
згази своје поштовање и дозволи секти да је контролише како им воља. Све то ради бежања
од страха ка обећаној духовној слободи за коју сада схвата да је неће никад добити, већ је
бацила све карте на сто и сад нема ништа сем сећања на Богдана које је разара и убија док
седи на поду своје собе и плаче гледајући у слику њега, ње, мајке и ујака.
Време лети кад те униште и већ је 13.6.2022. Годину дана од Богданове смрти, она се држи
за челичну ограду са које је Богдан скочио пре годину дана, како би побегао од истог човека,
који је Анасију увукао у секту, од Ненада. Док се она држи за ограду и гледа у воду, Ненад је
иза ње. Атмосфера је трула. У ваздуху се осећа крв, а нема је на видику. Анасијина кожа је
бледа као да је нема већ дуго времена, као да је Ненад исисао све из ње кроз мање од
годину дана. ,,Сад је ред на тебе, знаш, недостајаћеш ми за ралику од Богдана”, рече Ненад.
На то ће Анасија само ћутати као да нема енергије више у телу, сећа се својих дечијих
успомена са Богданом као да му се приблизава у глави. Анасија одустаје, као да није одавно
одустала. Одлази од Ненада без речи, само с’ последњим погледом, одлази брату у загрљај у
3:47 у среду 13.6.2022.
15.6.2022. 10:00 ујутру на белом мермерном споменику пише:
Богдан 18.12.2006 – 13.6.2021. и Анасија 14.5.2006 – 13.6.2022. Ту су њихови родитељи,
пријатељи и наставници. Шокирани, повређени а ту је и тај натпис на споменику који каже:
,,Опростите јој, не због оног што је знала, већ због оног што није”.
Аутор: Урош Тодоровић IV-4
Ментор: проф. Јасмина Тешић
Школа: Техничка школа, Стара Пазова
Пословица: ,,Бежао од вашке, па пао медведу у шаке”
