У нашој школи, на часовима грађанског васпитања, обележен је Међународни дан
толеранције – 16. новембар. Овај дан је установио УНЕСКО, а према Декларацији
Уједињених нација из 1995. године, толеранција је дефинисана као прихватање чињенице
да људска бића (природно различита по изгледу, говору, положају, понашању и
вредностима) имају право да живе и буду то што јесу. Толеранција подразумева
уважавање туђих идеја, ставова и начина живота, а бити толерантан значи бити свестан
различитости других у односу на нас саме и прихватање те чињенице у свакодневном
животу. Оно према чему никада не треба показивати толеранцију је насиље, које је извор
и полазиште сваке нетолеранције.
11. НОВЕМБАР-ДАН ПРИМИРЈА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ
Дан примирја у Првом светском рату обележава се сваке године 11. новембра у
знак сећања на примирје потписано између савезника и Немачке, које је означило
уједно прекид непријатељстава и крај рата. Овај датум проглашен је као
национални празник у многим савезничким земљама, у знак сећања на страдале
током рата. Примирје између савезника и Немачке потписано је на територији
Француске у посебном вагону француског маршала Фердинанда Фоша у шуми у
близини градића Компјењ. Прекид непријатељстава званично је ступио на снагу
11 новембра 1918. у 11 сати. Супротстављене армије на Западном фронту
почеле су повлачење са својих позиција, а канадски војник Џорџ Лоренс Прајс се
сматра последњом жртвом Првог светског рата. Усмртио га је немачки
снајпериста у 10.58 часова, 11. новембра 1918. године. Рат који је трајао од 1914.
године, формално је окончан Версајским миром 28. јуна 1919. године. Зараћене
стране у Првом светском рату мобилисале су око 70 милиона војника, а према
неким проценама страдало је приближно 20 милиона људи. Дан примирја у Првом
светском рату, 11. новембар, обележава се као државни празник у Републици
Србији. Дан се свечано обележавао у Краљевини СХС и Краљевини Југославији
од 1919. до Другог светског рата. Краљевина Србија учествовала је у Првом
светском рату на страни Антанте. Ступила је у рат против Аустроугарске и
Централних сила 28. јула 1914. године. Аустроугарска влада објавила је рат
Србији, а повод је био атентат Гаврила Принципа на аустроугарског
престолонаследника Франца Фердинанда, у Сарајеву 28. јуна 1914. У првој години
рата српска војска је остварила прве савезничке победе над аустроугарском
војском на Церу и Колубари. Током 1915. пред инвазијом Немачке, Аустроугарске
и Бугарске, не пристајући на капитулацију, српска влада и војска се повлаче преко
Албаније до острва Крфа, одакле је пребачена у Грчку на Солунски фронт где је
наставила борбе. Српске и савезничке снаге пробиле су фронт, незадрживо
напредовале и ослободиле територију Србије. Захваљујући српским војним
победама и дипломатији створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
Велику победу у Првом светском рату Србија је платила великим жртвама. Током
ратних операција и злочина непријатељских војника страдало је између 1.100.000
и 1.300.000 становника што је чинило готово трећину укупног становништва или
чак око 60% мушке популације.Ученици наше школе обележили су овај датум на
часовима историје.
Акција Црвеног крста
Ученици завршних разреда наше школе показали су хуманост на делу, учествовањем у акцији Црвеног крста Добровољно давање крви, која је одржана 2. новембра.
Бирам успех
Активности из каријерног вођења и саветовања
Заинтересовани ученици четвртих разреда наше школе учествовали су у радионици коју су у нашој општини организовали UNICEF и NAPOR (Национална асоцијација практичара/ки омладинског рада). Присутним су представили платформу Бирам успех и заједно са њима прошли кроз регистрацију и могућности које платформа нуди. Радионица је део програма „Унапређење запошљивости младих кроз радне праксе“, чији је циљ да се младима пружи обука кроз које развијају знања и вештине на тржишту рада, те да им се омогући радна пракса и подстакне напредак на пословном, али и личном плану.
Радионица је одржана 27. октобра у сарадњи са Канцеларијом за младе у просторијама иновационог StartUpцентра у Старој Пазови.
Љубав сигурно долази из наше душе, али и из наше околине
03. новембар 2022.
Сваки дан разговарам о одрастању и учењу, а мало о љубави.
Нема дана када у школи не причам о насиљу, а мало дана о љубави.
Када посматрам многе од нас ( и у учионици и у зборници), изгледа ми да се наш приказ љубави и мржње мења брзином временске прогнозе.
Сви смо већ одавно на часу научили да је највреднији српски културно-историјски споменик ,,Мирослављево јеванђеље“ а ја лично, током двадесет година, учим да се дружим са највреднијим благом које Србија има-ВАМА!
И чим ја пишем текст посвећен превенцији насиља, то значи да ни ви ни ја нисмо ништа научили из лектире ,,Кад су цветале тикве“.
Прочитали можда јесмо, али научили нисмо.
Да пробам овако, од почетка:
Мојсије је Јеврејима дао писани и усмени закон. Писани закон је главни део Старог Завета и за то сте чули и без мене.
На усменом делу закона је радило око 2500 људи, од 100. године пре Исуса Христа до 400. године после рођења Исуса Христа. Дакле, равно 500 година је у питању!
Након 500 година, написана је религиозна књига која садржи и сјајну
,,Легенду о ,,36 праведника“.
Легенда каже да на свету у сваком тренутку и у свакој генерацији постоји 36 СПЕЦИЈАЛНИХ ЉУДИ. Они могу бити и мушкарци и жене/дечаци или девојчице.
Они имају моћ ДА ПОМАЖУ ЉУДИМА:
- Осећају патње људи.
- Могу да се појаве, али и не морају.
- Могу да буду познати или непознати међу нама.
МЕЊАЈУ ЖИВОТЕ ДРУГИХ ЉУДИ КАКО БИ ИМ ПОМОГЛИ!
- Чим помогну другима, враћају се у анонимност.
- Њихов идентите мора да остане непознат.
- Живе као и сви други људи.
Ко сада, након прочитаног, сме да повреди душу детета?
Дакле, ЉУБАВ сигурно долази из НАШЕ ДУШЕ, али МОРА и ИЗ НАШЕ ОКОЛИНЕ.
Због тога што нико не зна ко су тих 36 праведних и да легенда има смисла,испуните ми следећу једнакост: 36=ДЕЦА!
Јасмина Тешић
Промоција
Да учење не буде мучење
Ученици III4 су на часовима одељењског старешине учествовали у радионици посвећеној
проблемима у вези са организацијом и техникама учења и могућим начинима за
превазилажење проблема.
Садржаји и активности на часовима:
-Најчешћи изговори за учење;
-Потребни услови за успешно учење;
-Могућа решења за превазилажење уочених проблема;
-Организација времена у учењу (упитник за ученике);
-Самопроцена у вези са техникама учења и рада, техникама говора (упитник за ученике);
-Уочавање ,,крадљиваца” времена (упитник за ученике);
-Записник о потрошњи времена током 5 радних дана;
-Прављење седмодневног плана учења и примена понуђених стратегија и техника за
успешније савлађивање уочених препрека.
Ученик првог разреда дели са нама своје утиске…
НОВА ШКОЛА
Свему у нашем животу једном дође крај, основној школи, средњој, неретко и факултету.
Године 2022. сам завршио основну школу у мом родном месту, Новој Пазови, а после тога сам
уписао Техничку школу у Старој Пазови. Током целокупног школовања у Новој Пазови сам заједно
са другарима проживео незаборавне тренутке, пуне емоција, среће, разочарања, беса, али и бола.
Са њима сам делио најлепше тренутке живота, што се може и претпоставити, јер смо били увек
заједно, све смо делили. Прелазак у другу, односно средњу школу, ми је донео привремени
губитак мог друштвеног живота, бар што се тиче дружења и проведеног времена са мојим
другарима. Али и сам долазак у школу, о којој баш мало знам и не познајем моје вршњаке,
представља мали проблем, јер нисмо сви исти, нисмо исте воље, расположења, уверења, не
делимо сви исте вредности те самим тим доста мојих вршњака почиње да се ограђује бојећи се
како ће бити прихваћени. Уочи поласка у нову школу разговарао сам са родитељима. Наравно да
сам стао иза својих речи и обећања које сам дао родитељима, да ћу се уозбиљити, боље учити,
показати позитиван став и клонити се лошег друштва које би деградирало мој статус и мир. Зар
има веће среће од насмејаног родитеља који изводи своје дете на прави пут? Наравно да нема, те
самим тим се држим пута успеха и пута морала да не бих због друштва и мојих лоших процена
упропастио живот наше породице, што није редак случај у мом месту. Првог дана у школи сам био
узбуђен, јер ћу упознати нове другаре, професоре, као и саму школу у којој ћу провести четири
године свог живота, које мислим да најбоље искористим. Пре самог доласка у школу сам причао
са родитељима који су ме упутили како поступити у одређеним ситуацијама. Само поверење
наставника у ученика је битно успоставити, то су ми сви рекли и тога се држим. Тренутно сам три
недеље у школи и површно сам упознао школу, другаре, одељењског старешину, као и
наставнике, те самим тим немам јасан став о школи и свему осталом. О томе ћу више другом
приликом. А што се тиче основне школе, дефинитивно мислим да су то мојих најбољих осам
година живота, бар за сада, јер никад нисам имао боље другаре, више дружења, заједничких
проблема као и заједничких радости од саме основне школе. Надам се да ћу се у средњој школи
држати пута успеха и самим тим достићи свој животни циљ и живети срећним животом са својом
породицом.
И шта на крају рећи сем живот пише романе, пуне емоција, разочарања и узбуђења. Растао сам
се са многим људима које сам јако волео, али и са онима које сам на неки начин одбацивао из
свога живота, али после свих ових година осећа се празина. И, сада када смо стали на почетну
линију средње школе, ако ништа, бар ми је драго да су сви моји пријатељи и другари уписали
школе које су хтели и држе се свог животног циља. Знам да ће бити доста слободног времена у
нашим животима да се виђамо, дружимо, прослављамо и понављамо незаборавне тренутке које
смо заједно проживели, које смо запамтили и које ћемо памтити по причама и сликама. Нова
лица су сад пред нама, надам се да ће и она бити део неких драгих успомена којих ћу се радо
сећати.
Pesma , Ivana Crnković
Да ли си…?
Да ли си некада желела да запалиш последњу цигарету док време пролази, а дим одлази
као последња суза која лије као туга, која је пролазила сваког јутра док сунчеви зраци
испуњавају последњи дах који тихо корача према тами? Још те тражим у последњем
осмеху који ми показује пут који је све даљи. Да ли си некада удахнула мирис мале стазе
која је мирисала на последње речи које су падале као кише док су се људи склањали у
светле делове мале улице, а моје те сузе тражиле у последњој киши која ми те узела? Док
ме људи газе, ја још желим да те нађем, да ми свици осветљавају пут до следећег осмеха.
Ивана Црнковић IIII4